Sagorevanje ili sindrom profesionalnog sagorevanja je prepoznat problem od strane  Svetske zdravstvene organizacije i gledaju na to kao fenomen povezan sa stresom na poslu, ali nije klasifikovano kao zdravstveno stanje. Ovaj poremećaj nastaje kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu. Stres može dovesti do fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema koji, u najtežim slučajevima, mogu čak dovesti do samoubistva. Izraz sagorevanje teško je definisati zbog činjenice da sindrom pokreće jedinstvena kombinacija ličnih karakteristika i faktora rada.

Nedostatak prepoznavanja sagorevanja kao profesionalne bolesti je prava prepreka za njegovo sprečavanje i upravljanje. Važno je otkriti znakove upozorenja tako da ih vidite i, pre svega, sprečite da dostignu tačku preloma. Ovde vam govorim kroz putokaze i moguće korake akcije kako biste mogli da preduzmete pre nego što bude prekasno.

Sagorevanje je usko povezano sa stresom na poslu. Ima svoje korene u psihosocijalnim faktorima rizika kao što su:

• Preveliko opterećenje poslom
• Mučenje da se smisli vlastiti posao
• Nedostatak autonomije i socijalne podrške
• Osećanje da ste podcenjeni na poslu
• Sukob između vaših ličnih vrednosti i vrednosti vašeg profesionalnog okruženja
• Nesigurnost zaposlenja

Kada su ovi faktori konstantni, vremenom mogu prouzrokovati fizičku, mentalnu i / ili emocionalnu iscrpljenost koja može dovesti do medicinskih ili čak psihijatrijskih komplikacija. Važno je da kompanije znaju kako da prepoznaju znakove i simptome sagorevanja i da budu u stanju da postave preventivne mere za svoje zaposlene.

Ipak, reč „sagorevanje“ treba da se koristi sa oprezom. Ponekad se koristi neprimereno i često se meša sa drugim zdravstvenim problemima koji mogu imati slične simptome, kao što su depresivni poremećaji. Važno je takođe znati da je sagorevanje reakcija na dugotrajni stres, a ne nastaje nakon kratkog perioda intenzivne aktivnosti. Sagorevanje se dešava kada počnemo da se osećamo iscrpljeno tokom svakodnevnog suočavanja, ponavljajući stres na poslu.

Mnogi istraživači su analizirali sagorevanje. Iako im se ne slažu svi simptomi, ovo su tri koja se karakterišu stalno:

• Mentalna i fizička iscrpljenost.
• Osećaj odvojenosti.
• Smanjen osećaj samospoznaje.
• Fizički i mentalni znakovi upozorenja sagorevanja

Ako smo svesni znakova upozorenja, možemo doneti preventivne mere da ne bismo dostigli tačku pucanja. Kad pročitate listu u nastavku, imajte na umu da neki znakovi mogu biti simptomi i drugih poremećaja. Ako mislite da znakovi odgovaraju vašoj situaciji, obratite se lekaru ili psihologu, koji može da pomogne u dijagnostičkom procesu i lečenju.

Devet znakova upozorenja:

Osećam se neproduktivno na poslu

Imate osećaj da ne nastupate dobro kao i obično. Taj osećaj dovodi do frustracije i gubitka samopoštovanja, što pojačava osećaj da ne ispunjavate očekivanja.

Poremećaj pažnje i koncentracije

Shvatate da imate veće poteškoće u održavanju nivoa koncentracije potrebnog za izvršavanje svojih zadataka. Na primer, misli su vam “prazne” , gubite svoj tok misli, odvlačite pažnju, gubite stvari i tako dalje.

Poteškoće napuštanja posla i isključenja

Ako ste opterećeni sa prevelikim obimom posla, kao i ako imate problema sa koncentracijom, pokušavate da nadoknadite tako što radite prekovremenog. To vam je crveni karton. Nažalost, tendencija da radite više samo pojačava vašu iscrpljenost i taj neproduktivan osećaj.

Poremećaji spavanja

Nesanica, buđenje i brige na poslu sprečavaju vas da se odmarate noću ili budete u mogućnosti da se opustite – vikendom, praznicima itd. što uzrokuje intenzivno fizičko i psihičko iscrpljivanje.

Stalne brige vezane za posao

Teško vam je da prestanete da razmišljate o poslu, a to stvara stres i anksioznost.

Poteškoće sa upravljanjem emocijama

Osećate se razdražljivo, skloni ste da lakše postanete besni i prelazite sa smeha na plač bez razloga i ne razumete zašto imate ove promene raspoloženja.

Osećaj da ‘sve boli’

Češće patite od glavobolje, napetosti u mišićima, bolova u leđima ili virusnih infekcija.

Poremećaji u ishrani

Primećujete da su se vaše navike promenile. Skloni ste jesti veće količine ili imate vrlo mali apetit.

Promena navika

Već neko vreme primetili ste porast potrošnje duvana, alkohola ili drugih supstanci, bilo da nadoknadite osećaj umora ili da prestanete razmišljati o poslu. Ljudi oko vas ili vi sami smatrate da ste postali ciničniji i pesimističniji, sa tendencijom da se izolujete, u velikoj suprotnosti sa vašim uobičajenim ponašanjem.

Prepoznajem ove znakove kod sebe ili kolege. Šta raditi?

Gore opisani simptomi mogu vas upozoriti na rizike za sebe i za bliske kolege ili šefove. Imajte na umu da oni mogu ukazivati na rizik od sagorevanja, ali mogu otkriti i druge poremećaje ili događaje, koji su imali uticaj koji je prethodno trivijaliziran. Evo nekoliko mera koje treba preduzeti ako mislite da prepoznajete ove znake kod sebe ili kod nekog drugog.

Uzmite vremena za negu

To ne znači razmišljati samo o sebi ili biti egocentričan. Radi se o iskazivanju iste ljubaznosti prema sebi koju obično pokazujete ka najmilijima. Da biste to učinili, prvo morate izdvojiti vreme da analizirate šta se događa interno i identifikujete sve crvene zastave. Pored toga, razgovarajte sa svojim najmilijima o problemima u vezi sa radom i stresu.

Budite svesni izvora stresa na poslu i tražite rešenja

Uključite se u razgovore sa kolegama i nadređenima kako biste pronašli načine poboljšanja radnih uslova. Te bi promene mogle biti korisne svima koji su uključeni.

Pritisnite pauzu

Tokom pauze za ručak izbegavajte razgovor o poslu i, pre svega, ne jedite za svojim stolom. Iskoristite priliku da se odvojite od pet do deset minuta svakog sata za šetnju, malo svežeg vazduha, slušanje muzike, istežite se … ukratko, odvojite malo vremena da odahnete.

Prekini vezu

Postavite granice: odlučite sa svojim šefom u koje doba biste trebali da budete u kontaktu. Izvan dogovorenog vremena isključite mobilni od kompanije i zabranite sebi da proveravate poslovnu e-poštu.

Uložite u nešto drugo osim u svoj profesionalni život

Rad je važan i može biti pravi izvor prepoznavanja vaših veština i sposobnosti. Međutim, ako samo ulažete energiju u svoj radni život, to može brzo postati frustrirajuće. Važno je da rezervišete vreme za sebe – na primer, da učestvujete u kreativnim ili sportskim aktivnostima – i učinite vreme za svoje najmilije.

Posavetujte se sa profesionalcem

Ako smatrate da je situacija izvan vaše kontrole, javite se lekaru. Možda će biti potrebno i zakazati sastanak sa psihologom ili psihoterapeutom kako bi razumeli koja lična dinamika je, osim faktora rada, doprinela ovom štetnom ponašanju i situaciji.

U borbi protiv sagorevanja kompanije imaju važnu ulogu u sprečavanju i upozoravanju svojih zaposlenih o tim problemima i povezanim psihosocijalnim rizicima.