U trenutnoj radnoj klimi koja nas okružuje, mnogi od nas suočavaju se sa neizvesnom budućnošću na poslu. Kako potražnja za robom i uslugama opada, neki ljudi se otpuštaju privremeno ili su postali suvišna radna snaga. Naravno, sva ta nesigurnost može uzrokovati stres i anksioznost. Međutim, možemo naučiti da upravljamo tim osećanjima.

Studije ukazuju da neki ljudi koriste zabrinutost kao „pozitivnu strategiju suočavanja“ za borbu sa potencijalnim pretnjama.

Zapravo, stepen anksioznosti potreban je u opasnim situacijama i može nam pomoći da ostanemo usredsređeni na izazove koji predstoje. U nekim slučajevima, međutim, ovaj mehanizam deluje na izmenjen način i umesto da nam pomogne, onesposobljava nas. Kada se anksioznost javlja u neprimereno vreme ili je toliko intenzivna i dugotrajna da ometa svakodnevni život čoveka, tada se smatra poremećajem.

Odakle dolazi anksioznost?

Anksioznost je povezana sa strahom i pojavljuje se kada se osećamo ugroženim i ne možemo se suočiti sa mogućom opasnošću. Ali ne bismo to trebali posmatrati kao nešto negativno. Sve emocije su neophodne i ponašaju se poput „automobilskih senzora koji upozoravaju vozača da mora da obrati pažnju“.

Osećanje anksioznosti budi nas u situacijama koje prepoznajemo kao opasne, ali nemamo potrebne resurse za suočavanje sa opasnošću. Ovo crveno svetlo može da se uključi iz različitih uzroka.

Okvirni uzroci:

Traumatični događaji poput saobraćajne nesreće ili zemljotresa mogu izazvati visok nivo anksioznosti. Osećaj može nestati kada se problem završi ili može trajati mesecima ili godinama. To je poznato kao post-traumatski stresni poremećaj.

Značajna životna iskustva: Bez trauma, životne promene, uključujući one na poslu, mogu izazvati epizode ​​anksioznosti. To je normalno kada smo usred teških i negativnih situacija, ali može postati problem ako se nastavi tokom dužeg perioda ili ako se intenzivira bez očiglednog razloga.

Kakav uticaj anksioznost ima na naše raspoloženje?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji više od 260 miliona ljudi širom sveta pati od anksioznih poremećaja. Procenjuje se da zajedno sa depresijom to uzrokuje gubitke u produktivnosti milionima eura svake godine.

Anksioznost vezana za posao može se pojaviti kod svih ljudi. Obično je povezana sa stresom, tesnim rokovima, prevelikim naporima, prevelikim mentalnim opterećenjem ili jednostavno neadekvatnim alatima za dobro upravljanje emocijama. Problem je što kada trpimo anksioznost povezanu s poslom, naši simptomi se ne zadržavaju u kancelariji, već se na kraju provuku u druga područja našeg života, infiltriraju se u svakodnevne rutine i utiču na naše fizičko i mentalno zdravlje.

Oni sa blagim ili umerenim simptomima anksioznosti, na primer, mogu pomisliti da su naučili da žive sa njima. Određene situacije, međutim, mogu dovesti do preteranih reakcija, generisati neutemeljene strahove ili uzrokovati da budemo razdražljivi prema drugima. Ovo je jednostavno način sakrivanja straha i neizvesnosti koji se ne mogu usmeriti.

Simptomi ne lažu

Suočeni sa mogućom opasnošću, aktivira se ovaj adaptivni mehanizam i aktivira se naš simpatički nervni sistem sa impulsivnim odgovorom. Naše zenice se šire, mišićna napetost se povećava, naše telo traži glukozu i srce brže pumpa. Ovaj automatski odgovor može biti koristan u određenim trenucima, ali je štetan ako se nastavi tokom dužeg perioda.

Među simptomima koji ukazuju na to da patite od anksioznosti i da vas to može ometati u svakodnevnom životu su:

• Napetost mišića i promene u vašoj rutini ili ciklusu spavanja, kao što su buđenje usred noći ili teško spavanje.
• Nehotično kretanje ili tikovi tela.
• Nesigurnost, kako za obavljanje zadataka, tako i za vaše okruženje. Može se pokazati i kao agresivnost.
• Opsesivne mentalne slike ili misli koje se stalno pojavljuju.
• Biti u “bedaku”
• Problemi sa stomakom ili ponavljajuće glavobolje.
• Izmenjeni obrasci ishrane.

4 saveta za suočavanje sa anksioznošću

1. Prebacite fokus i koncentrišite se na svoju rutinu
Izbegavajte da svoje brige iznova i iznova preokrenete u glavi. Prestanite sa ruminacijom na probleme satima ili čak danima. Normalno je da se plašimo promena, ali ono što moramo zapamtiti je da nam taj strah pomaže i da budemo oprezni, što je korisno tokom krize. Upotrebite tu opreznost da napravite realan plan B koji će vam pomoći da transformišete situacije koje vam izazivaju anksioznost.

Da biste to postigli, usredsredite se na ono što je pod vašom kontrolom. U haotičnim ili nestabilnim situacijama rutine su vrlo korisne jer nam pomažu da se fokusiramo. Stavite misli na čekanje i budite svesni da ne možete kontrolisati sve, posebno u nepredvidivim situacijama. Postavite raspored i pridržavajte se ga što je više moguće.

2. Prepoznajte izvor teskobe
Razmislite šta vas brine. Navedite svoje brige, a zatim ih zapišite. Morate detaljno i konkretno objasniti sve što vam pada na pamet. Kad prođe neko vreme, vratite se i ponovo pročitajte ono što ste napisali. Ova vežba može biti veoma korisna za ljude koji imaju poteškoće u izražavanju svojih emocija, te će im biti lakše da ih napišu. Ovde je važna stvar nakon što ih pročitate, shvatite šta uzrokuje vašu anksioznost i naučite da prepoznate sve okidače u budućnosti.

Zatim se zapitajte šta možete učiniti da promenite način reagovanja na stres ili strah. Napišite pozitivne odgovore na to kako biste želeli da se nosite sa takvim situacijama. Fokusirajte se na svoje emocije, a ne na spoljašnje agense koji ne zavise od vas.

3. Naučite upravljati svojim simptomima
Ključ nije u učenju da kontrolišete svoje emocije, već u upravljanju njima i znanju kako da ih regulišete. Za to mogu biti korisne tehnike poput meditacije ili joge.Ukoliko niste sigurni odakle da počnete, platforme poput YouTube-a mogu biti dobar start. Najvažnije je uspostaviti svakodnevnu praksu.

4. Prihvatite da ćete imati trenutke tuge i ljutnje
Emocijama se ne upravlja linearno. Mnogo je normalnije prolaziti kroz različita emocionalna stanja i faze iskustva, pa čak i trenutke ljutnje. Nakon što poboljšate svoju izdržljivost, prihvatićete ove faze na zdrav i pozitivan način. U međuvremenu, pokušajte biti strpljivi i nemojte sebe kriviti za svoje uspone i padove. Oni su deo procesa.